Jelena Erić samo niže trke na Starom kontinentu
Od Holandije preko Italije do klasika u Belgiji
Od početka sezone, kada je obukla majicu američke ekipe Silens, Jelena Erić (22) gotovo da ne zna za dan pauze. Zvuči surovo i nerelano, ali ova mlada Kraljevčanka vozila je već oko 20 trka, od toga nekoliko već iz svetskog tura – od Australije, preko Španije, Holandije, sada Italije i Belgije.
Na poslednje dve u Holandiji, u prvoj je bila 14. („Drence Vesterveld“), dok je na tradicionalnom „Tur Ronde van Drente“ bila 79. (17. u mlađim seniorkama):
– Stigla sam u Španiju sa ekipom pre dva dana, malo samo da predahnemo ali i treniramo jer trke u Italiji i Belgiji samo što nisu. Vezano za Holandiju, te trke su u najmanju ruke bile, žargonski rečeno, haotične. Prvo, umesto zapisanih tih 150 kilometara na obe, ispostavilo se da smo zapravo vozili blizu 170. U samom startu trebalo je nas šest da vozi Drence, e onda je sve krenulo kako ne treba. Jedna devojka iz tima ostala je kod kuće zbog smtrnog slučaja, Bronzini se razbolela dan pred trku, tako da je startovalo nas četiri. A tokom same trke Španjolka Gutierez je dobila napad astme. Sve u svemu, na dve bile smo sposobne da odvezemo trku do kraja. Tu sam bila 14. ali krivine su bile ludačke, padale smo gubile pozicije, zato sam i ispala iz borbe za podijum – sada se smeje Erićeva, koja je ipak „na mišiće“ izvukla prvu trku.
A onda novi ispit na „Ronde van Drentenu“. I novi „cirkus“:
– Vozili smo jednu od najtežih trka svetskog tura u sezoni. Pri tome, ima devet sekcija kocke u dužini od četiri kilometara, po kiši, jezivom blatu, i da ne kažem čemu još… Ali ok, ništa novo za nas drumaše. Ponovo padovi, borba, Gutierez koja je na sopstvenu odgovornost startovala, pa je ponovo dobila napad atsme i završila u bolnici. Jedino smo Bronzini i ja ostale, probale smo da se ubacimo u prvu grupu, ali na pola smo shvatile da nema šanse. Osećala sam se loše ali sam ipak uspela da dođem u toj drugoj grupi – vraća film unazad Erićeva.
I sada odmor?
– Kakav crni odmor. Već u petak putujemo u Italiju, Kitiljo tu ću da pomažem samo na trci. Onda direktno putujemo u Belgiju gde vozimo trku za trkom ali bukvalno. I to sve klasici, Gent-Vevelgen tri dana, te Tur of Flanders…I tako redom. Umorna sam ali izdržaću – uverava Jelena Erić, najmlađa u timu Silensa.
DOLAZAK U RODNO KRALjEVO
Taj 3. april čini se da je daleko, kada se Jelena vraća u Srbiju:
– Jedva čekam da se vratim u zemlju, u Kraljevo, da malo danem dušom. Imaću verovatno četiri, pet dana totalnog odmora jer izlazim iz mnogo teškog ciklusa.
Treniraću specifično, malo drum malo teretana sa mojim kolegama iz Metalca ali i trenerom Radišom Čubrićem. Jedva čekam – ne krije Kraljevčanka.
Tweet
