Na inicijativu nekoliko uglednih građana Beograda 23. decembra 1884. osnovano je “Prvo srpsko velosipedsko društvo”, a prvi predsednik bio je Milorad Terzibašić. Prvi potpredsednik bio je Mihailo Jovanović, a blagajnik Petar Trpković. Imalo je 20 članova, jer je u to vreme bicikl (velosiped) bio dosta skup. Među osnivačima bio je i dr Đorđe Nešić, kasnije akademik i profesor univerziteta, koji je za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču zavoleo biciklizam. Važio je za jednog od najboljih srpskih biciklista tog doba, 1896. je pobedio na Prvenstvu Rusije, a iste godine u Liježu pobedio je tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.
Popularnost biciklizma je, međutim, rasla i već u prvoj godini postojanja, 1885. “Prvo srpsko velosipedsko društvo“ postalo je član međunarodne organizacije Cyclist Touring Club (Sajklist turing klub) sa sedištem u Londonu. Bilo je ovo veoma značajno, jer je ova organizacija okupljala 23.000 članova – velosipedista iz 36 najrazvijenijih zemalja sveta. Glavni zastupnik Sajklist turing kluba za Srbiju bio je Milorad Terzibašić, članovi su bili Petar Kiki, Pera Trpković. Đorđe N. Rašić, Hugo Tihi, Dragutin Ž. Đorđević, Svetozar Radosavljević i Pavle Mijatović. Kako je zapisano “cilj je širenje velosipedskog sporta i grupiranje svih velosipedista u jednu moćnu i snažnu uniju“.
Ubrzo su velisopedisti iz Beograda počeli da voze i na medjunarodim trkama. Već 1887. Beograđani su učestvovali na trkama u Novom Sadu sa vozačima iz Subotice i Budimpešte. Iste godne štampan je i „Velisopedski list“ koji je bio preteča sportske štampe u Srbiji. Industrijalac Đorđe Vajfert 1887. poklonio je velisopedistima zemljište za izgradnju biciklističke piste (velodroma) i nalazila se na mestu gde je danas Dom vojske Srbije na Trgu Republike. Takodje, 1887. se prvi put u Beogradu pojavio bicikl sa istim prednjim i zadnjim točkom. Do tada, vozilo se na biciklima koji su imali veliki prednji točak prečnika 1,5 metara i mali zadnji prečnika 37,5 santimetra.
Prva trka organizovana je u Begradu 1. juna 1896. na stazi Beograd – Topčider i nazad. Vozili su vojnici i gradjani posebno, prvi pobednici bili su vojnik Dragan Rajković i građanin Svetislav Savić. Prvi Šampionat Srbije organizovan je 5. oktobra 1897. na stazi Beograd – Smederevo – Beograd a pobedio je Đorđe Popara. Treće mesto zauzeo je osnivač i urednik lista Politika Vladislav Ribnikar.
Posle Prvog svetskog rata, aktivnost biciklista obnovljena je tek 1929. kada su u Beogradu formirane sekcije u sportskim društvima Balkan, Dušanovac, AMK Beograd… ali i prvi samostalni biciklistički klub – Avala, koji postoji i danas. Avala je 1929. organizovala i prvo zvanično Prvenstvo Beograda i pobedio je Đorđe Drljačić. Biciklizam se širio, 1939. i 1940. održane su prve dve trke „Kroz Srbiju“ a to je uticalo, uz stalo povećanje broja trka organizovanih i u unutrašnoosti da se 18. decembra 1939. osnuje Srpski biciklistički savez koji je imao 33 kluba na teritoriji Srbije i Vojvidine.
Posle Drugog svetskog rata, već 1945. obnovljene su trke „Oko Kalemegdana“ i „Oko Dorćola“ a reprezentacija Srbije je te godne vozila na čuvenoj trci „Trst – Varna“. Prvo posleratno Prvenstvo Srbije održano je 23. novembra 1946. na stazi od Beograda do vrha Avale i nazad, a organizator je bio Biciklistički odbor pri Fiskulturnom savezu Srbije. Polet i snaga biciklizma u Srbiji pokazao se na drumskom Prvenstvu Jugaslavije 1947. kada je Beogradjanin Aleksandar Zorić poneo seniorsku titulu. Zorić je 1949. pobedio na „Trci mira“ („Prag – Berlin – Varšava“) i to je bio prvi veliki uspeh srpskog biciklizma.
Biciklistički savez Srbije osnovan je 18. septembra 1948. godine a Trka „Kroz Srbiju“ obnovljena je 1963.
Biciklistički savez Srbije ulaže, u skladu sa programom Ministarstva omladine i sporta, maksimalne
napore u razvoju i popularizaciji biciklizma medju mladima. Značajna pažnja poklanja se radu sa
biciklistkinjama, primetan je napredak u ovoj kategoriji i u pogledu broja takmičarki ali i kvaliteta, a sve
je prisutniji i nova olimpijska disciplina predstavljena u Pekingu „BMX“, ali za njen razvoj, neophodna je
pista. Slično je i sa olimpijskim disciplinama na pisti. U Srbiji nema velodroma i praktično ne postoji
mogućnost školovanja takmičara. Zato rukovodstvo BS Srbije nastoji da uz pomoć Ministarstva omladine
i sporta Srbije ali i drugih institucija i prijatelja biciklizma u godini jubileja počne realizaciju projekta
izgradnje velodroma i piste za BMX čime bi se ispunio san mnogih generacija srpskih biciklista.
.
