ISTORIJAT 

Biciklistički sport spada u najstarije sportske discipline na ovim prostorima, jer je “Prvo srpsko velosipedsko (biciklističko) društvo“ osnovano još 1884. u Beogradu.

 

Organizovano bavljenje sportom, pre velosipedista, beleže još samo gimnastika i borenje, jer je 1857. u Beogradu osnovano “Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje Steve Todorovića“ i streljaštvo, pošto je “Savez streljačkih družina Kraljevine Srbije“ osnovan 1877. u Beogradu.

Posle velosipedista, organizovali su se i ljubitelji konjičkog sporta, “Prvo kolo jahača knez Mihailo“ osnovano je u Šapcu 1888., “Prvo veslačko – plivačko društvo“osnovano je 1896. u Beogradu, a prva mačevalačka organizacija “Borilačko društvo srpski mač“ je osnovana 1897. takođe u Beogradu.

Na inicijativu nekoliko uglednih građana Beograda 23. decembra 1884. osnovano je “Prvo srpsko velosipedsko društvo”, a prvi predsednik bio je Milorad Terzibašić. Prvi potpredsednik bio je Mihailo Jovanović, a blagajnik Petar Trpković. Imalo je 20 članova, jer je u to vreme bicikl (velosiped) bio dosta skup. Među osnivačima bio je i dr Đorđe Nešić, kasnije akademik i profesor univerziteta, koji je za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču zavoleo biciklizam. Važio je za jednog od najboljih srpskih biciklista tog doba, 1896. je pobedio na Prvenstvu Rusije, a iste godine u Liježu pobedio je tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Popularnost biciklizma je, međutim, rasla i već u prvoj godini postojanja, 1885. “Prvo srpsko velosipedsko društvo“ postalo je član međunarodne organizacije Cyclist Touring Club (Sajklist turing klub) sa sedištem u Londonu. Bilo je ovo veoma značajno, jer je ova organizacija okupljala 23.000 članova – velosipedista iz 36 najrazvijenijih zemalja sveta. Glavni zastupnik Sajklist turing kluba za Srbiju bio je Milorad Terzibašić, članovi su bili Petar Kiki, Pera Trpković. Đorđe N. Rašić, Hugo Tihi, Dragutin Ž. Đorđević, Svetozar Radosavljević i Pavle Mijatović. Kako je zapisano “cilj je širenje velosipedskog sporta i grupiranje svih velosipedista u jednu moćnu i snažnu uniju“.

Ubrzo su velisopedisti iz Beograda počeli da voze i na medjunarodim trkama. Već 1887. Beograđani su učestvovali na trkama u Novom Sadu sa vozačima iz Subotice i Budimpešte. Iste godne štampan je i „Velisopedski list“ koji je bio preteča sportske štampe u Srbiji. Industrijalac Đorđe Vajfert 1887. poklonio je velisopedistima zemljište za izgradnju biciklističke piste (velodroma) i nalazila se na mestu gde je danas Dom vojske Srbije  na Trgu Republike.  Takodje, 1887. se prvi put u Beogradu pojavio bicikl sa istim prednjim i zadnjim točkom. Do tada, vozilo se na biciklima koji su imali veliki prednji  točak prečnika 1,5 metara i mali zadnji prečnika 37,5 santimetra.

Prva trka organizovana je u Begradu 1. juna 1896. na stazi Beograd – Topčider i nazad. Vozili su vojnici i gradjani posebno, prvi pobednici bili su vojnik Dragan Rajković i građanin Svetislav Savić. Prvi Šampionat Srbije organizovan je 5. oktobra 1897. na stazi Beograd – Smederevo – Beograd  a pobedio je Đorđe Popara. Treće mesto zauzeo je osnivač i urednik lista Politika Vladislav Ribnikar.

Posle Prvog svetskog rata, aktivnost biciklista obnovljena je tek 1929. kada su u Beogradu formirane sekcije u sportskim društvima Balkan, Dušanovac, AMK Beograd… ali i prvi samostalni biciklistički klub – Avala, koji postoji i danas. Avala je 1929. organizovala i prvo zvanično Prvenstvo Beograda i pobedio je Đorđe Drljačić. Biciklizam se širio, 1939. i 1940. održane su prve dve trke „Kroz Srbiju“ a to je uticalo, uz stalo povećanje broja trka organizovanih i u unutrašnoosti da se 18. decembra 1939. osnuje Srpski biciklistički savez koji je imao 33 kluba na teritoriji Srbije i Vojvidine.

Posle Drugog svetskog rata,  već 1945. obnovljene su trke  „Oko Kalemegdana“ i „Oko Dorćola“ a reprezentacija Srbije je te godne vozila na čuvenoj trci „Trst – Varna“. Prvo posleratno Prvenstvo Srbije održano je 23. novembra 1946. na stazi od Beograda do vrha Avale i nazad, a organizator je bio Biciklistički odbor pri Fiskulturnom savezu Srbije. Polet i snaga biciklizma u Srbiji pokazao se na drumskom Prvenstvu Jugaslavije 1947. kada je Beogradjanin Aleksandar Zorić poneo seniorsku titulu. Zorić je 1949. pobedio na „Trci mira“ („Prag – Berlin – Varšava“) i to je bio prvi veliki uspeh srpskog biciklizma.

Biciklistički savez Srbije osnovan je 18. septembra 1948. godine a Trka „Kroz Srbiju“ obnovljena je 1963. U ovoj sezoni, kada  Biciklistički savez Srbije obeležava  redak jubilej, 125 godina uspešnog rada, srpski biciklisti zabeležili su nekoliko sjajnih rezultata.  Na trci „Kroz Srbiju“ (katagorija 2.2) drugo mesto u generalnom plasmanu osvojio je srpski reprezentativac Žolt Der, Nebojša Jovanović je pobedio u etapi. Žolt Der je trijumfovao na trci kategorije 2.2 „Gemenc kup“ u Mađarskoj, a Esad Hasnović je osvojio drugo mesto na trci „Trofej slovenačke zajednice“ u Trstu u ketegoriji 1.2. Na trci „Oko Egipta“ u kategoriji 2.2 dve etapne pobedio imao je Alekandar Dukić, a jednu Nebojša Jovanović. Juniori Nikola Kozomara, Jovan Zekavica i Svetislav Blagojević osvojili su prva tri mesta na trcu i Seksardu, a kadet Aleksa Veličkovič zabeležio je dve pobede na trkama u Zagrebu i jedan trijumf na trkama u Ptuju.

Na takmičenjima u planinskom biciklizmu, Bojan Đurđić je zabeležio veliku pobedu na trci u Istanbulu i trenutno je naš najbolje plasirani vozač na svetskoj rang listi na 78. mestu sa 286 bodova. Ove sezone blistao je i junior Aleksa Marić koji je trijumfovao na državnom šampionatu u planinskom biciklizmu, kao i na svim trkama „Biciklističke lige Srbije“.

Biciklistički savez Srbije ulaže, u skladu sa programom Ministarstva omladine i sporta, maksimalne napore u razvoju i popularizaciji biciklizma medju mladima. Značajna pažnja poklanja se radu sa biciklistkinjama, primetan je napredak u ovoj kategoriji i u pogledu broja takmičarki ali i kvaliteta, a sve je prisutniji i nova olimpijska disciplina predstavljena u Pekingu „BMX“ (be – em – iks), ali za njen razvoj, neophodna je pista. Slično je i sa olimpijskim disciplinama na pisti. U Srbiji nema velodroma i praktično ne postoji mogućnost školovanja takmičara. Zato rukovodstvo BS Srbije nastoji da uz pomoć Ministarstva omladine i sporta Srbije ali i drugih institucija i prijatelja biciklizma u godini jubileja počne realizaciju projekta izgradnje velodroma i piste za BMX čime bi se ispunio san mnogih generacija srpskih biciklista.

.

OLIMPIJSKE IGRE

Bicklistički sport može da se podiči da je u poslednja dva ciklusa imao olimpijce – 2004. u Atini vozio je Ivan Stević a 2008. u Pekingu Ivan Stević i Nebojša Jovanović. Pre Atine poslednje učešće bilo je u Barseloni 1992.

Prvi put vozači iz Jugoslavije takmičili su se na Olimpijskim igrama 1924. u Parizu. Reprezentacija je osvojila 11. mesto. Najbolji ekipni plasman zabeležila je Jugoslavija u Moskvi 1980. osmo mesto.

Srpski biciklizam može da se pohvali da je jedan naš biciklista ušao u anale svetskog sporta: Aleksandar Milenković, pobednik trke „Oko Bugarske“ 1991. je jedan od retkih sportista koji ima učeće u tri različita sporta na Olimpijskim igrama: 1992. na zimskim OI u Albervilu u smučarskom  trčanju, 1992. na letnjim OI u Barseloni u biciklizmu i 2006. na zimskim OI u Torinu u biatlonu!

Takodje, u Srbiji postoji biciklistička porodica sa dve generacije olimpijaca: Radoš Čubrić je bio učesnik OI u Minhenu 1972, strariji sin Rajko vozio je u Seulu 1988. a mladji Radiša u Barseloni 1992.

SVETSKA PRVENSTVA

Medjunarodna biciklistička unija (UCI) osnovana je 1900. u Parizu, ali su se Svetski šampionati, pod patronatom drugih organizacija, održavali još mnogo ranije.

Prvi Šampionat sveta na pisti održan je 1893. u SAD u Čikagu povodom Svetske izložbe.

Prvi Šampionat sveta u drumskoj vožnji održan je u 1921. u Kopenhagenu za amatere, a 1927. i za profesionalce u Nirburgringu.

Prvi Šampionati sveta na pisti i drumu za žene održani su 1953.

Prvo učeše jugoslovenskih vozača na SP bilo je 1926. u Torinu, ali se ne znaju plasmani Dukanovića, Baneka, Sovića i Koržineka.

U ekipnoj konkurenciji najbolji plasman na SP ostavila je Jugoslavija 1967. u Herenu – sedmo mesto.

Prvo „B“ Prvenstvo sveta za elitu održano je 2003. u Eglu u Švajcarskoj  i bilo je kvalifikaciono za OI u Atini. Srpski reprezentativac Ivan Stević osvojio je srebrnu medalju i vizu za OI.

Drugo „B“ Prvenstvo sveta održano je 2007. u Kejptaunu (JAR). Ivan Stević osvojio je šampionsku titulu i plasirao se na OI u Pekingu.

Lepe rezultate zebeležili su srpski biciklisti na Prvenstvima sveta za vozače do 23 godine: Aleksandar Nikačević osvojio je sedmo mesto u vožnji na hronometar 1999. u Italiji, a Saša Gajičič je bio osmi u drumskoj trci 1998. u Holandiji.

Na Šampionatima Evrope najbolji plasman zabeležio je Nebojša Jovanović šetsim mestom u drumskoj trci za vozače do 23 godine u Atini 2003.

Na Balkanijadama u poslednjih nekoliko godine lepe rezultati srpskih biciklista. U eliti u drumskoj vožnji u Rumuniji pobedio je Dragomir Živković, u Bijelom Polju 2006. pobedio je Goran Šmelcerović, 2007. u Albaniji Dragan Spasić. U planinskom biciklizmu, balkansku titulu poneo je  2004. Bojan Djurđić na Mavrovu za vozače do 23. godine, a 2008. u Bijelom Polju u kategoriji elita.

MEDJUNARODNE TRKE

Srpski biciklisti pobeđivali su na velikim medjunarodnim trkama, kao i na dve najznačajnije domaće trke, „Kroz Jugoslaviju“ i „Kroz Srbiju“.

Na trci „Kroz Srbiju“ od vozača iz Srbije pobedjivali su Radoš Čubrić (1965. i 1970.), Momčilo Lajzer (1976.), Dragić Borovićanin (1982.), Mikoš Rnjaković (1985, 1990, 1991, 1996.), Rajko Čubrić (1988. i 1989.), Zoran Ilić (1992.), Saša Gajičić (1997. i 2001.), Aleksandar Nikačević (2000. i 2002.) i Ivan Stević (2010. i 2013.).